Radio uživo
Kragujevčanin Dušan Đurić Ćure, poznat kao strasni ljubitelj putovanja, otisnuo se u još jednu pustolovinu, a ovoga puta njegovo odredište je Sveta zemlja. Portal InfoKG objavljuje Ćuretove putopise i fotografije.
U celosti i verodostojno Vam prenosimo Ćuretov putopis napisan u jednom dahu, a on Vam se unapred izvinjava na greškama.
Da bi došli do Jerihona moramo proći kroz proveru Palestinske policije pa onda check point izraelske policije. Sa nama su u kombiju još neki palestinci ali iskreno nikakva ozbiljna kontrola, ali sve to stvara neku dozu nelagodnosti koja je i njihov cilj. Preko nekih brda, pored naselja koja izgledaju skoro isto polako dolazimo do predgrađa Jerihona gde se uključujemo u odvojene trake pa samim tim i daje neku predstavu koliko je on bitan, ne samo za palestinsko stanovništvo. Naravno i Jerihon je zona A, tako da i tu check point. Spojio vozača sa gazdom smeštaja tako da iako se oni čuju omašismo smeštaj nekoliko puta. Napokon nas ostavi ispred apartmana, tj jedne odvojene zgradice, rekao bih preuređene letnje kujne. Iako spolja ne deluje ništa posebno unutra je odlično sređena. Dok se mi raspakujemo eto i gazde. Moramo da žurimo jer nam je zakazan sastanak kod Gradonačelnika Jerihona g-dina Sidera, tj nalazimo se prvo sa Naderom pa zajedno na sastanak. Svako putovanje donese neko iznenađenje tako i ovo, naš gazda radi u opštini Jerihon i upoznat je da mi dolaazimo. Eto slučajnosti. Obuko smo se malo ozbiljnije i pravac Opština, Nader čeka ko zapeta puška, pa svratismo da čajdžinice da ubijemo nekih 15tak minuta do sastanka. Zgrada Opštine je na centralnom trgu, tj na kružnom toku i realno ništa posebno, da na njoj ne piše da je opština ne bi je ni videli jer je u sklopu drugih zgrada. Doček kakav prilikuje, svi skočiše oko nas i uvedoše nas u salu za prijeme, naravno čaj i voda su odmah usluženi. Tu su još neki predstavnici Grada pa se upoznasmo dok čekamo. E tu je pravo iznenađenje, znači preko puta nas nekoliko palestinaca od kojih dvojica nam se obratiše na srpskom jeziku i to tako da im ne vidimo lica ne bi znali da nisu Srbi. Dominira Ahmed koji je studirao u Vrnjačkoj Banji hotelijerstvo koji nosi prelepe utiske iz Kragujevca. Reč po reč i uđe g-din Sider. Atmosfera je prelepa, dosta smeha ali i ozbiljnosti u obraćanju g-dina Sidera nama ali i u mom uzvratnom obraćanju. Nader prevodi i nekako osećaj je kao da smo kod nas u Kragujevcu, sve je tako lepo opušteno da nemam reči. Veliko poštovanje su nam iskazali koje uzvratismo sa našim poklonima, dresom reprezentacije Srbije u košarci sa Siderovim prezimenom i zastavom palestine i Kragujevca. Malo je reći da smo ih oduševili. Nakon sastanka nas Nader odveze do ulice koja će uskoro nositi ime Srbija, bilo je u opticaju i Kragujevac ali je nađeno ovo rešenje. Inače u topj ulici živi bivši ambasador Palestine u Srbiji g-din Mohamed Nabhan koji je mnogo učinio u bratimljenju naših naroda. Odatle nas Nader odvede u najelitniji deo Jerihona, što bi rekli Dedinje, gde su prelepe vile. Te vile su izgradili bogati palestinci kojima izraelci ne daju dozvole da grade na teritoriji pod njihovom kontrolom tako da oni ulažu novac ovde. U blizini je i akva park a i Mrtvo more. U tom delu je Grad Jerihon predvideo jedan plac gde će se izgraditi Srpska kuća, koja će u prizemlju imati restoran sa srpskim specijalitetima a na spratu smeštajni deo. To je već ušlo u proceduru i ona će se dati na upravljanje Udruženju studenata Palestine u bivšoj Jugoslaviji, čiji je Nader predsednik. Prelepo.
Nader nas vrati u sobu da se presvučemo a preuze nas Ahmed da nas odveze na Mrtvo more da se okupamo. Presvlačimo se i pravac na plažu. Palestinci imaju problem da uđu na plažu tako da nas ostaviše ispred ulaza pa će doći za nas. Užas, ne mogu u svojoj Zemlji da budu domaćini. Ulaz na plažu se plaća i mi polako u kabine za presvlačenje i na plažu. Kako moćno izgleda natpis koji nas obaveštava da je Mrtvo more, tj jezero, najslanije jezero na svetu. Sa svojim salinitetom oko devet puta većim od saliniteta obične morske vode ( 34,2% ), u njemu život ne postoji, osim vrlo otpornih mikroorganizama — bakterija. Dugačko je oko 67 km i široko do 18 km. Mrtvo more je i najveća depresija u svetu (najmanja nadmorska visina kopna), a vodena površina je na −430,5 m metara nadmorske visine i dalje opada, pa obaveštrenje na kafiću da smo 420m ispod nivoa mora je fascinantno. Najveća dubina Mrtvog mora je 330 m. Silazimo do obale a tamo puno ljudi, a mi polako u njega. Upozorenja su da ne smeš da potapaš glavu, da plivaš na stomaku, da ako ti uđe voda u usta ili oči hitno izaqđeš i tražiš pomoć lekara da ih ispere itd.
A šta drugo da radim nego da ponesem novine, zapalim cigaru i “sednem” na vodu da uživam u čitanju. Kako samo to moćno izgleda, bukvalno sediš na njemu. Presede jedno sat vremena pa na mazanje blatom, jer je to blato jedno od najlekovitijih na svetu, pa aj malo da se mackam. Svi se mažu pa aj i Ja, nego mi frka ako me mnogo podmladi da ne budem imao problema na aerodromu, dal će da me prepoznaju na slici u pasošu ?!?!
Završismo sa kupanjem, obavezno tuširanje jer ubija so koja zateže kožu i na kapiju da nas pokupi Ahmed. Odveze nas u centar, na neku klopu, tj falafel, jer je post i dalje. Dogovorismo se da se nađemo uveče na čaju a mi u povratku svratismo do crkve posvećene Proroku Jeliseju. Malo odmorismo i nazad na čaj. Odvedoše nas na sprat neke zgrade gde je kao neki dom za mlade gde se skupljaju uveče da igraju šah, karte itd. Sedosmo na terasu i provedosmo dobra tri sata slušavši dogodovštine Ahmeda i ostalih palestinaca koji su studirali na našem Univerzitetu. A da, malo i nargile, valja se. Nazad u stan na zasluženi odmor.
Ustajanje je ubrzano jer mnogo toga treba da se obiđe. Pravac centar da hvatamo taksi za reku Jordan i mesto gde je Sveti Jovan krstio Isusa. Udari neka kiša samo tako, al šta da se radi. Uobičajeno cenjkanje i krećemo, a vreme, što bi rekli sastavio pljusak Nebo i Zemlju. Prođosmo check point i polako ka reci. Kiša jenjava što je dobro. Svratismo i u jedan nov Manastir posvećen Svetom Jovanu. Kad stigosmo do reke, tj do mesta koje se naziva Vitavara, prvo u prodavnicu da kupimo stihar, belu odoru na kojoj je slika krštenja Isusovog. Osam evrića. Iz prodavnice u kabine, međutim neki radovi se izvode tako da se presvukosmo u toaletu. Dođosmo do nekih tremova, ostavismo stvari i uz budnu prismotru naoružanih vojnika sa prstom u obaraču spustismo se do reke. Jedan po jedan polako na pogružavanje, naše drugo krštenje. Tri puta se potopiš i pomoliš u ime Oca, Sina i Svetoga duha. Mnogo moćno, bukvalno žmarci prolaze kroz celo telo. Zamolismo vojnike da nas slikaju što oni prihvatiše bez problema. Po predanju, haljinu za pogružavanje ne bi trebalo ni prati, ni peglati, niti davati bilo kome da je proba. Nju bi, veruje se, svaki hodočasnik s posebnom pažnjom trebalo da čuva u znak zahvalnosti i sećanja na trenutak kad je iz Svete reke Jordan izašao kao novi čovek, oslobođen do tada počinjenih grehova. Mnogi vernici zavetuju porodicu da ih sahrani upravo u haljini u kojoj su bili na pogružavanju. Nazad na presvlačenje, Veljko i Župac ostaše pod tremom da se presvuku a Ja “pametan” u toalet. Pri izlasku iz toaleta mi izlete noge i tako padnem, tj tako se razbijem o pločice da su urlik mogli da čuju i oni prekoputa reke u Jordanu. Razbi se samo tako. Pomogoše mi ljudi da ustanem a ja ne znam gde ću. Jedva dođoh do ove dvojice. Ne mogu ni dan da uzmem kako treba. Nekako me obuše, staviše u taksi i polako ka Manastiru Svetog Gerasima. A ja jedva idem, razbio leđa, tj rebra tako da sam ubeđen da sam skrcao nekoliko.
U pećini ispod manastira, gde je jedno vreme boravila sveta porodica – pravedni Josif, Presveta Bogorodica i Isus Hristos, i tu se nalazi se jedna od retkih ikona Bogorodice Mlekopitateljnice, a druga koju sam video je u Kareji, nju je dobio Sveti Sava u Manastiru Svetog Save Osvećenog što sam ranije objašnjavao. Iako je na njoj Presveta Bogorodica oslikana kako doji Isusa, otkrivajući jedan intimni deo tela, iz ikone isijava velika duhovnost i prikazuje svu lepotu materinstva. Ovu ikonu vernici smatraju ne samo jednom od najlepših, već i jednu od najčudotvornijih u hrišćanskom svetu.
I sam život Svetog Gerasima obilovao je čudima. Iako je rođen u bogatoj porodici, Sveti Gerasim je u ranoj mladosti odabrao podvizavanje; razdelio je svoju imovinu siromašnima i započeo monaški život najpre u Miri Likijskoj, a potom i u Svetoj zemlji. U dolini reke Jordan okupio je veliki broj monaha, od kojih su neki živeli u manastirskim isposnicama. Viđali bi se subotom, na svenoćnom bogosluženju, a po završenoj liturgiji sedali bi za zajedničku trpezu, obedovali i potom se vraćali u isposnice sa hlebom, urmama i vodom za narednih pet dana.
Jednom prilikom, dok je sa monasima šetao pokraj reke Jordan, Sveti Gerasim je video lava koji je urlikao od bolova. Prišao mu je i video da mu se veliki trn zabio u šapu. Sveti Gerasim je izvadio trn iz lavlje šape, očistio je i previo ranu, a životinja je u znak zahvalnosti krenula za Svetim Gerasimom i monasima u manastir. Gde god bi Sveti Gerasim krenuo, lav bi pošao za njim. Pored lava, u manastiru je živelo i jedno magare koje je služilo da prenosi vodu sa reke Jordan. Jednom prilikom magare je nestalo. Monasi koji su se plašili lava jedva su dočekali da ga se reše, pa su rekli Svetom Gerasimu da je lav pojeo magare. Iako nije ni reč rekao, Sveti Gerasim je ignorisao lava. Životinja je to veoma teško podnosila. Nekoliko nedelja kasnije manastirski podvižnici videli su trgovački karavan i u njemu manastirsko magare. Odmah su o tome obavestili Svetog Gerasima i on je sa dvadesetak monaha dotrčao do karavana i zahtevao da im magare bude vraćeno. Doveli su ga u manastir i Sveti Gerasim je pravio velika metanija pred lavom, moleći ga za oprost jer ga je u mislima nepravedno optužio da je pojeo magare. Kad je Sveti Gerasim preminuo, lav nije napuštao njegov grob – na tom mestu je i uginuo.
Manastir u kom je u petom veku Sveti Gerasim okupio monaštvo stradao je dva veka kasnije, a u 19. veku, prilikom velike obnove u Svetoj zemlji Jerusalimska patrijaršija obnovila je i ovaj manastir i posvetila ga velikom podvižniku Svetom Gerasimu čija ikona stoji na centralnom oltaru.
Na ulasku u manastir je spomenik lavu kao večito svedočanstvo o bezgraničnoj odanosti ove životinje velikom svetitelju.
Ikone i freske u Manastiru su drugačije od onih koje srećemo po našim Manastirima i uopšteno po pravoslavnim, tako da dosta vremena provedosmo gledajući ih. Svratismo do prodavnice da kupimo ikone za Monaha Gerasima iz Prekopeče i odatle pravac da obidjemo Hisham palatu, jednu od zaštirnih znakova Jerinona.
