Radio uživo
Krsna slava u Srbiji ima i crkveno i narodno obeležje. Podrazumeva se da onaj koji slavi na zidu ima ikonu Svetitelja. Slavu ustvari predstavljaju sveća, kolač, žito i vino. Sve što dolazi nakon toga je zapravo gozba. U novije vreme se neretko dešava da ljudi gozbu prave i po kafanama zbog velikog broja gostiju.
Onaj ko slavi ili kako se to kod nas kaže svečar, pre slave mora da pripremi vidljivo obeležje. Nekoliko dana pre slave sveštenik u domu domaćina obavlja vodoosvećenje (sveti vodicu za slavu), a na dan slave sveštenik u crkvi ili u domu svečara blagosilja žito i slavski kolač, koji unakrst preseče i prelije vinom. Ukoliko se ovaj ritual obavlja u kući, pre dolaska sveštenika na stolu treba da se nalaze slavska sveća u čiraku, slavski kolač, žito, čaša crnog vina, kadionica sa tamjanom kao i spisak članova domaćinstva kako bi se pomenuli u molitvi. Ukoliko je dan slave mrsan priprema se mrsna hrana a ukoliko je slava u postu, na trpezi je posna hrana.
Šta predstavljaju slavska obeležja
Slavski kolač predstavlja žrtvu blagodarnosti Bogu za spasenje kroz Isusa Hrista. Zasecanje i lomljenje kolača u obliku krsta simboliše Hristovo stradanje, a prelivanje crnim vinom predstavlja Hristovu krv kojom smo očišćeni od grehova. Kolač se mesi od čistog pšeničnog brašna sa kvascem i osvećenom vodicom. Mada kako je u novije vreme sve češća pojava da se slavski kolač kupuje u pekari umesto da se mesi, tada ga je potrebno poprskati osvećenom vodicom. Bilo da se mesi ili kupuje slavski kolač ima uobičajene šare i neretko se zakiti grančicom bosiljka. Po pravilu, slavski kolač se ne seče nego se lomi.
Slavska sveća bi trebalo da je od čistog pčelinjeg voska i ona takođe označava žrtvu najneviniju i najčistiju. Smatra se da po ugledu na pčele koje prave med od raznih čistih i mirisnih cvetova, tako i molitva svečara i njegove porodice treba da potiče iz dubine duše, najčistije i najiskrenije. Sveću pali domaćin kada dođe sveštenik da lomi kolač, a upaljena sveća gori ceo dan.
Slavsko žito se sprema za sve slave i kuva se dan pred slavu. Slavsko žito predstavlja zahvalnost Bogu za date zemaljske plodove, a u spomen svetitelja koji se slavi. Sprema se tako što se očisti pšenica, koja se potom skuva. Nakon kuvanja žito se procedi, ispere i dobro prosuši. Zatim se melje i dodaje se šećer koji simbolizuje blaženi život pravednih hrišćana nakon smrti.
Dodaju se mleveni orasi i tako spremljeno žito se stavlja u posudu, odnosno u činiju koja služi za tu namenu.
Vino simbolizuje krv Isusa Hrista. Vinom se prelivaju kolač i žito, a služi se uz žito svakome počev od ukućana a zatim svima onima koji taj dan dođu u kuću. Smatra se da vino na slavskoj trpezi simboliše izobilje a prelivanje izlomljenog kolača vinom simbolizuje Isusovu krv koja nas čisti od grehova.
Ikona i kandilo se nalaze na istočnom zidu u kući, a pravilo je da svaka ikona bude osveštana u crkvi pre nego se stavi na zid.
Tamjan i kadionica su takođe nešto što poseduje svaka pravoslavna kuća i koriste se ne samo na dan slave, već je poželjno da se kuća okadi i ukućani pomole i za druge verske praznike.
U različitim krajevima postoje i različiti običaji ali glavna obeležja slave su svugde ista i ne menjaju se.
Sve gore navedeno, predstavlja glavna obeležja krsne slave, zapravo suštinu svake slave, a sve drugo počev od hrane i pića, preko raznih dekoracija je ostavljeno domaćinu na volju u skladu sa njegovim mogućnostima.
Istina, svako vreme donosi neke inovacije, a mi smo svedoci nekog novog vremena koje nažalost akcenat stavlja na gozbu – na iće i piće, iako smo u dubini duše kao pravi Hrišćani svesni da Krsnu slavu predstavljaju slavski kolač, žito i vino.
*Izvor: zrnoznanja.com
