Radio uživo
Čini mi se da je u ovom istorijskom trenutku i to baš na ovom mestu, imperativno merodavno da zablogujem neku o informisanju. Ne samo u čast početka rada novog sredstva informisanja već i zbog ozbiljnosti same teme i što bi rekli „te njenog šireg društvenog značaja“.
Informisanje je, svaki vrabac iz banke zna, ozbiljna stvar. Zna to i opozicija u Kragujevcu, koja je, pre izvesnog vremena, tražila sazivanje sednice Skupštine grada po hitnom postupku na kojoj bi se razmatrao predlog zaključka o stanju javnog informisanja u gradu Kragujevcu.
I ne samo to, opozicija je i pre sazivanja sednice i rasprava, iznela svoj stav: stanje u medijima je loše, pogotovu posle privatizacije RTK i poništavanja a zatim i neraspisivanja (novog) konkursa za projektno finansiranje medija.
Predsednik Skupštine grada Kragujevca odbio je ovaj zahtev opozicije jer se o „predlogu Zaključka identičnog naziva i u velikom obimu iste sadržine“ u Skupštini, na prethodnoj sednici, već glasalo - većina je bila protiv uvršćavanja navedenog predloga u dnevni red sednice.
Ko je u pravu, opozicija ili vlast, to vam je već pitanje oko koga, verujte mi, kao okorelom i navučenom gledaocu skupštinskih prenosa, obe strane mogu, sa uživanjem, da raspravljaju do kraja sveta i nazad. Ne bih se mešao. Iskusniji su, i jedni i drugi, od mene u toj delatnosti od javnog značaja!
No, kao što rekoh, pitanje informisanja je važno, o njemu kao i fudbalu ili košarci, svako ima svoje mišljenje. Ne razlikujem se u tome od većine!
Problem je što je pitanje stanja u medijima, ili kako se negde provuklo, javnog informisanja u Kragujevcu, postavljeno na pogrešnom mestu i u pogrešno (tzv. zakasnelo prošlo) vreme. Ili da to kažem na stari, poznati, način: „Ne slažem se sa vašim pitanjem!“
Jer, stvari oko medija u Kragujevcu sada su vrlo jednostavne. Svi mediji u Kragujevcu su privatni, opozicija je čak primetila da je i RTK privatizovana. Postavlja se onda pitanje zašto bi Skupština raspravljala o poslovanju neke privatne firme, makar to bila i RTK, pogotovu kad konkurs za projektno finansiranje medija nije (ponovo) raspisan, odnosno niko žutu banku nije dobio od Grada. Šta onda ima da se pitaju i raspravlaju! Plati pa klati, što bi rekli muzikanti!
Stanje u medijima je gore nego stanje na gradskim ulicama, na putevima. Mediji u Kragujevcu, kao i u većini gradova Srbije, trenutno su u bezvazdušnom prostoru, jedva dišu, kiseonika je sve manje, neki su se već i onesvestili. Prepušteni su sami sebi i tržištu, tom beskonačnom prostoru u kome vladaju čudni (van)zemaljski zakoni. Svako se snalazi na svoj način, kako zna i ume! Mediji znaju kako im je - „Ne pitaj me kako mi je, stari druže“. Ne treba im još i skupštinska rasprava na tu temu, so na ranu.
Rasprava o stanju u medijima, ko god da je traži - opozicija ili vlast, a u Kragujevcu su i jedni i drugi bili i jedno i drugo, ništa ne može da promeni. Rekoh vam već, ti čudni (van)zemaljski zakoni, na koje neki zemljani u Srbiji imaju ogroman uticaj, već će postaviti medije tamo gde im je mesto - u muzeje. U pravu je gospodin Željko Mitrović, vlasnik multinacionalne ružičaste fleke, koji je upravo ovo izjavio prilikom rasprave na temu medija i njihove budućnosti. Da citiram, za svaki slučaj: „Svi mediji, sve televizije, ovakve kakve su danas, završiće kao muzejski eksponati!“
Drugim rečima, džaba ti ružičasta fleka, džaba ti medij, televizija, radio, novina, internet portal, ako ga nisi prilagodio vremenu u kome živimo ili pripremio za ono što dolazi ili je već stiglo. Džaba frekvencije, digitalizacija, privatizacija, sve džaba ako nisi aplikacija! Jedva da neko može da te vidi, skoro i da ne postojiš ako nisi ikonica na nečijem uredjaju. Pitajte tinejdžere o ovome, one koji dolaze, one za čije glasove ima da se biju i jedni i drugi.
Zavučeni u našu malu dolinu beskonačnih medjusobnih rasprava, opozicija ali i vlast ovo ili ne primećuju ili ne žele da o tome javno informišu gradjane. Jer, kratkoročno gledano njima je bitno ko kontroliše postojeće medije, ovakve kakvi god da su. U Kragujevcu, za sad, i jedni i drugi mogu da budu zadovoljni. Koliko se ja razumem u gledanju televizije u lokativu, svako ima svoje, može da se slika do mile volje, do kraja predizborne kampanje. Posle toga pitanje stanja u medijima, slutim, postaće nebitno i niko ga neće postavljati. Osim zaposlenih u medijima.
„Opozicija trenutno zna sve ono što nije znala kad je bila na vlasti!“, čuo sam posle njihovog mitinga u Nišu. Istovremeno, dodajem, vlast je zaboravila na gotovo sve o čemu je pričala dok je bila opozicija. I tako u krug, evo već nekoliko godina, u Kragujevcu, u Srbiji!
U medjuvremenu, udarna rupa na kraju ulice Svetozara Markovića je uredno sanirana. Primetio sam to, primetili su to još neki gradjani, neki vozači su bili prijatno iznenadjeni, ali se ne sećam da se neko, opozicija ili vlast, posebno pretrg'o od insistiranja na raspravi o ovoj ili nekoj sličnoj komunalno - koletivno važnoj temi ili da je to „bilo na televiziji“.
Nema ni potrebe, pravo da vam kažem. Toliko je udarnih rupa u medijima da se to skoro više ne može zakrpiti, niti se ikome krpi.
Nikom se ne seku uši da bi zakrpio dupe!
