Dan komšija

Poslednjeg petka u maju obeležava se dan komšija. Ideja je pokrenuta u Parizu još 2000. godine, kao pokušaj izlečenja sve veće otuđenosti među ljudima. Manifestacija ima za cilj da podseti da ljudi nisu sami na svetu i da su dobri međukomšijski odnosi veoma važni za život zajednice. Kao i svaka dobra ideja i ova je zaživela, pa je od 2004. ovo preraslo u Evropski dan komšija.

Dobri međukomšijski odnosi su važni i ja ih negujem od malih nogu. U momentu kada nam je hitno potrebna pomoć, ko je tu? Ko je tu kada otpočne gradnja, kada nešto treba da se unese, iznese, doveze, odveze ili prinese, kada se slavi ali i kada se žali, kada nam je lepo ali i kada nam je teško, kada nečega nedostane, kada poželimo rame za plakanje ili samo toplu reč... Naravno, uvek su tu – komšije.

Imala sam zaista sreće da živim u sjajnom okruženju i bivši i sadašnji komšiluk je skupina predivnijih osoba. Ne bih volela da se samo ovde zadržim, već moram da naglasim da u širem okruženju imam pregršt plemenitih, uspešnih, pozitivnih i pametnih ljudi, koji su tu, a svakako su nekome od vas komšije. Svi ljudi koji su ušetali u moj život i na neki način ga obojili, uvek su tu i da priskoče u pomoć kada je potrebno. Svakodnevno se pitam „šta li sam ja to toliko dobro uradila, da zaslužim da budem okružena toliko sjajnim ljudima?“ Čini mi se da ne umem da izrazim svoje divljenje i plašim se da ne mogu rečima opisati koliko sam zahvalna, najpre što ovi ljudi postoje i što su ušetali u moj život, ali i na podršci, pomoći i savetima koje nesebično pružaju svakodnevno.

Kroz jedan interesantan razgovor, sa dugogodišnjim prijateljem i komšijom Jevđom, dotakli smo se teme koliko je naša zemlja bogata izuzetnim ljudima. Na ovako malom prostoru raste toliko talenta na čemu bi mnogi mogli da nam pozavide. Da ima zaista predivnih ljudi i da ne moramo ići daleko da bismo bilo šta uspeli da odradimo ili dobijemo, navela sam činjenicu da nisam morala da izađem čak ni iz ulice, a uspela sam da objavim knjigu.

Naime, kada sam pripremila rukopis i još uvek nisam bila sigurna šta ću sa njim, sramežljivo sam pričala o tome i odmah se prva komšinica Goca Ilić, profesorka srpskog jezika ponudila da „prečešlja“ rukopis i ispravi slovne i gramatičke greške. Rukopis je do nje trebalo da dostavi Jevđa, takođe prvi komšija, koji se našao kod mene i ponudio se da joj odnese. Nakon što je uzeo rukopis i poneo ga sa sobom, bio je znatiželjan i prelistao ga. Par sati kasnije se vratio sa osmehom na licu i oduševljeno rekao: „Snežo, pa ovo je fantastično“. Kao već priznati i poznati publicista, iskusan u ovom poslu, izašao je sa nizom saveta i predložio recenzenta, njegovog dugogodišnjeg prijatelja Zorana Matovića, savetnika direktora Nacionalne službe za zapošljavanje u penziji. Rekao je: „Ko drugi može dati svoj sud i proceniti da li ova knjiga vredi, od onoga ko je ceo svoj radni vek proveo rešavajući problem nezaposlenosti“. Sam Matović, jedno vreme živeo u našoj ulici, Cetinjskoj, dakle opet komšija. (Koliko je vezan za Kragujevac, govori i sam podatak da je osnovao Udruženje Kragujevčana u Beogradu gde je već dugo godina veoma aktivan a našem gradu se često i rado vraća.) Kada je došao na red izbor ilustratora, posle dugog lutanja i traganja, u pomoć je opet priskočio komšija Zoran Zlatičanin, sjajan ilustrator i karikaturista koji je svojim talentom obojio mnoga velika i značajna izdanja. Na moj životni razvoj dosta uticaja je imalo nekoliko starijh komšija, koji na žalost više nisu sa nama: čika Mića - Miodrag Bradić, takođe komšija, koji je verovao u mene čak i onda kada ni sama nisam verovala u sebe njemu je ujedno knjiga i posvećena. Tu je i ostatak komšiluka: Nana, koja me je svojom dobrotom i ljubavlju osnaživala, zatim komšije: čuvena profesorka srpskog jezika Dragica Sretenović među gimnazijalcima poznatija kao Aska, Dragoljub M. Petrović, književnik, pisac brojnih dela od kojih su poznatiji „Prvi na rodnoj grudi“, „Krvavi oktobar“... oni su insistirali na učenju i negovanju našeg jezika ali i na to da počnem da pišem... Njihova dobra dela i blagu narav danas nastavljaju njihovi potomci, kao i ostali ljudi iz komšiluka koje nesebično pružaju podršku i to svakoga dana...

Ni nove komšije nisu ostale po strani, neki su pažljivo čitali knjigu i izneli pregršt korisnih i vrednih saveta. Neki su „debelo“ pomagali na promocijama... Neki pakovali i celofnirali knjige... da ne nabrajam dalje... Ako uzmem u obzir da je moj suprug radio dizajn korica, a naša štamparija štampala... Uzevši sve u obzir, kroz osmeh smo prokomentarisali da čak nismo morali da izađemo iz ulice da bismo uspeli da uradimo dobar deo toga, a zamislite koliko tek dobrog možete dobiti ako samo zakoračite u druge ulice i uz pomoć ostalih ljudi?

Niste ni svesni koliko lako se veoma veliki broj ljudi brzo okuplja oko bilo koje dobre ili korisne ideje. Ako imate neku, pokrenite je, predložite i pričajte o njoj, sa svima, a posebno sa komšijama, videćete koliko lako će se ljudi okupiti i angažovati. Možete se i jednostavno okupite se oko nekog sjajnog projekta, koji vam odgovara i dati svoj doprinos, bićete mnogo srećniji i ispunjeniji.

Komšije su veoma važne kao i uopšteno samo druženje udruživanje i razmena ideja. Ujedinjavanjem individualnih sposobnosti, talenata i snage možemo mnogo više nego sami. Tako stvaramo sinergiju, koja je mnogo više od energije, jer predstavlja skup udruženjih energija sinergija omogućava mnogo čvršći i jači sklop samo na taj način 2 i 2 nisu 4 već 22 jer se energije višestruko umnožavaju. Sami smo tek kap u moru, dok zajedno možemo učiniti mnogo više. Ne postoji ništa bolje od grupe ljudi koji zajednički teže ka nekom cilju i rade na njegovom ostvarenju. Dve glave su pametnije od jedne, par ruku može da odradi mnogo više nego jedan, zamislite onda koliko vredi više ljudi okupljenih oko neke dobre ideje.

Razmenjujte iskustva, družite se, pomažite. Negujte međukomšijske osnose i uopšteno sva svoja prijateljstva oni imaju najveću vrednost. Krenite već danas, a u petak se i sami organizujte i/ili priključite ovoj sjajnoj manifestaciji. 

Život je lep – učinimo da tako i ostane. 

Čitamo se uskoro.

Snežana Ivanović, autor priručnika
„Život je lep – Uputstvo za upotrebu – Kako do posla“